Pali anđeo

Bilo je to jedan lijep dan. Ja sam živjela kod svog dečka već duže vrijeme. Moj brat hoda sa njegovom sestrom. Kao i obično kartali smo i odlučili smo ić peć kolače. Mačje oči. Mljac... Krenuli smo i sve smo napravili, biskvit, kremu i završili kolač. Oni nisu nikako mogli dočekat i počeli su ga rezat. To me zbilja naljutilo jer su mi uništili kolač. Uvijek mi odlično ispadne. Odjednom zazvonio je moj mobitel ali dok sam došla do njega prestao je. Pogledala sam i pisalo je tata. Rekla sam ako je šta hitno zvat će opet. Prošlo je oko pola sata. Počeo je zvonit bratov mob. Zvao ga bratić. Javio se i mi smo se nastavili zezat. Čula sam da je rekao: Ozbiljno? Kada? Ok dolazimo. Završio je razgovor i rekao: Moramo ići doma, bilo je neko sranje. Moramo se požurit! Ja sam ga pitala šta je bilo, a on mi je odgovorio: Baka je napravila glupost. Pitala sam ga kakvu glupost? Rekao mi je: Objesila se. Noge su mi se odsjekle. Samo sam mu rekla da me ne zeza a on je bio smrtno ozbiljan. Krenuli smo doma i tek onda mi je došlo do mozga šta se dogodilo. Krenula mi suza niz lice. Dečko me tješio. Došli smo do moje sestrične i ušli u kuću. Prvo sam krenula u njenu sobu i pitala ju šta je bilo a ona mi je hladno odgovorila da se baka objesila i da su je našli moj tata i njen očuh. Prvo mi je na pamet palo kakav je to njemu bio osječaj, nać vlastitu mamu obješenu. Pitala sam ju di su svi i rekla mi je da su tamo u kući i da ne idem s njima nego da ostanem s njom i sa malom Teom ( moje malo kumče ). Poslušala sam ju i ostala sam s njom. Oni su otišli i mi smo sjele i pričale. Rekla je da je sutradan trebala u bolnicu na pregled i da je spakirala svoju odječu u torbe, pospremila cijelu kuću. Pitala nas je dal čemo doć k njoj u bolnicu pogledat ju. Pitala sam ju kako su je našli i rekla mi je da su njen očuh i mama išli kod nje da ju vide i da se pozdrave s njom prije nego ode. Vrata su bila zaključana a ključ u bravi a to je bilo malo čudno. Mislili su da je preko kod mog tate ali nije bila. Krenuli su po stepenicama i njen očuh je vidio svijetlo upaljeno u garaži. Krenuo je tamo i pokušao otvorit vrata ali se nisu dala. Malo jače je gurnuo i glavom provirio unutra i vidio nju. Tetu je posalo doma i brzo zvao mog tatu da dođe. Pokušali su je skinuti ali su vidjeli da je prekasno. Došli su grobari i policija. Ispitala mog tatu i sestričninog očuha i odvezli njeno tijelo. Dva dana kasnije bio je sprovod. Pogledala sam na kalendar i vidjela nešto što me još više slomilo. Bio je 15.02. Tri godine prije na taj dan umro je moj dida (od pokojne bake muž). Bila je naučena na to da je uvijek puno ljudi oko nje jer su imali kafič i trgovinu, a kako je dida umro više nikoga nije bilo. Moj tata i teta su si stalno nabijali na nos da su oni krivi i da su ju trebali zvat da dođe k njima da ne bude sama. Ali bilo je kasno. Svi smo sjeli u aute i krenuli na sprovod. Ušla sam u mrtvačnicu i više ništa nisam mogla. Jednostavno sam se kamenila. Pogledala sam mamu i tatu i rekla im da ja unutra ne mogu bit i izašla sam van. Nisam pogledala baku zadnji put. Završila je misa, krnuli smo grobljem i odjednom smo stali. To je bilo mjesto gdje moja baka mora biti pokopana. Počela je svirat truba koja me oduvijek slamala. Odmah sam se sjetila sprovoda prve bake i riječi druge bake: Koja baka će ti sada bit draža? Užasno sam ju mrzila zbog toga. Počeli su spuštati lijes u zemlju i odjednom je počeo padat snijeg. Kao da je to bio neki znak. Dan danas se pitam šta joj je bilo i kako je to mogla napravit? Zašto nije pustila kakvo oproštajno pismo? Jučer sam ju sanjala. Navečer sam izašla van iz kuće i kako obično pogledala prema njenom prozoru od kuhinje gdje je inaće znala stajat i gledat van. Pogledala sam i vidjela kako se miče zavjesa. Brzo sam potrčala po tatu i rekla mu da dođe samnom da nešto vidi. Rekla sam mu da se zavjesa pomakla a on mi je na to odgovorio ZNAM! Blijedo sam ga pogledala i primio me za ruku i rekao dođi samnom. Krenuli smo... Vodio me prema njenoj kući, u neku prostoriju. Rekao mi je da sjednem. Ja sam sjela i stavio je lutku pred mene i rekao mi: Gledaj! Ja sam gledala i rekla sam: Baka ako si sada tu daj mi neki znak! I glava od lutke se okrenula prema meni, Ja sam se prvo sledila a nakon toga mi je bilo drago jer znam da je moja baka uvijek uz mene. Nakon toga sam se probudila. Ali nakon svega još uvijek me muči... Zašto????